Kultura „djupova“ (dupes – pristupačnih kopija) doživela je eksploziju širom industrije lepote. Viralan tečni puder, maskara ili serum mogu biti iskopirani i naći se na policama supermarketa u roku od nekoliko nedelja, nudeći potrošačima pristupačnu verziju luksuznog proizvoda.
Za kupce, to deluje kao demokratizacija – pobeda lepote za samo delić cene. Za brendove, međutim, to je znatno komplikovanija priča: kopiranje može poslužiti kao pametan marketing, ali sa sobom nosi i rizik od pravnih sporova, oštećenja reputacije i gušenja inovacija.
Postoje brojni primeri kompanija kojima je pravljenje „djupova“ postalo deo poslovne strategije.
Možete li ga zaista iskopirati?
Popularnost kopija pokreću dostupnost i društvene mreže (npr. Lipstick Lesbians). U većini slučajeva, „djupovima“ se dodaju samo 2-3, ili najviše oni prikazani ili reklamirani aktivni sastojci.
Svi znamo da pravljenje „masstige“ (masovni prestiž) proizvoda ili onih niže kategorije za delić cene nije isplativo ni za brend ni za proizvođača, pa čak i, u većini slučajeva, na velikoj skali. Možete samo oponašati teksturu.
Takođe, ne možete oponašati etos brenda. Jedan od najkopiranijih proizvoda je Sol De Janeiro – Brazilian Bum Bum krema. To ne znači da oni nabavljaju Cupuaçu (kupuaku) puter iz Amazona i koji su izvori njihovih preostalih sastojaka.
Mi možemo? u eri TIK TOK viralnosti, stvoriti vrednost brenda samo tako što ćemo biti jeftinija verzija nečega. TikTok ima ogroman broj pretraga za kopijama. (DIY) tutorijali za ulja za tuširanje u kojima se mešaju bebi šampon i ulje za telo. Ili kada samoprozvani skin influencer slash dermatolog tvrdi da su sastojci toksični ili da ometaju rad hormona, bez dokaza, i onda napravi CLEAN verziju.
Drugi, najzabrinjavajući deo toga je zapravo doba dezinformacija u kojem živimo. Ai je sve dodatno zakomplikovao širenjem dezinformacija i davanjem neistinitih odgovora.
U suštini, vaš feed određuje u šta biste mogli verovati, i uz malo (ne)sreće, ako volite DIY projekte, mogli biste da rizikujete zdravlje svoje kože u procesu stvaranja jeftinije verzije nečeg drugog.
Mislim da je ovo takođe nuspojava „kulture otkazivanja“ (cancel culture) jer pokušavamo da „otkažemo“ brendove koji naplaćuju premijum cene. Da, proizvod možda košta samo delić cene, ali zaboravljamo da je svaki prodati proizvod deo nečije plate. Mi biramo da verujemo da oni jednostavno previše naplaćuju samo zato što im se može. Naravno, i to može biti istina, ali na kraju se sve svodi na to koliko verujete u priče tih brendova i šta vas motiviše da ih kupite.
Poslednje mesto na kom biste želeli da budete danas u ovom svetu kopija verovatno je kao premijum brend, s obzirom na to da kriza troškova života ne jenjava. Luksuzni brend ima i mnogo više da dokazuje svojim kupcima o tome za šta se zalaže.
Uprkos brojnim testiranjima originalnih i dupe proizvoda, moram da priznam da nisam naišla na dupe koji je bio bolji od originala, te sam u jednom trenutku odlučila da oni ne vrede i prestala sam da ih testiram.
Ovde ostaje jedno veće pitanje: da li su kopije pametna prečica do pristupačnosti, ili spora erozija industrije za inovacije?
Reference:
- RNZ: MCoBeauty follows a rigorous process when it dupes cosmetics – here’s what it looks like
- Beauty Independent: MCoBeauty Faces Scrutiny Over Dupes And Legal Battles
