Karijes i krvarenje desni su uobičajen scenario među danskom decom — i onaj koji istraživači sada povezuju sa zdravstvenim problemima dugo nakon što poslednji mlečni zub napusti usta. Deca koja imaju višestruki karijes ili pate od teškog gingivitisa pokazuju znatno veću učestalost moždanog udara, srčanog udara i koronarne arterijske bolesti u odraslom dobu. To je zaključak nove studije istraživača sa Univerziteta u Kopenhagenu.
Istraživači su analizirali podatke 568.000 dece rođene šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka iz Nacionalnog dečjeg stomatološkog registra Danske zdravstvene uprave i uporedili ih sa podacima o kardiovaskularnim bolestima u Nacionalnom registru pacijenata do 2018. godine, kada su deca već dostigla odraslo doba. Nalazi su objavljeni u časopisu International Journal of Cardiology.
Proučavanjem ovih opsežnih skupova podataka, istraživači su identifikovali nekoliko upečatljivih obrazaca. Deca sa brojnim karijesima imala su do 45% veću učestalost kardiovaskularnih bolesti u odraslom dobu u poređenju sa decom sa malo karijesa. Kod dece sa teškim gingivitisom, učestalost je bila viša i do 41%. Brojke variraju u zavisnosti od pola, ali trend je jasan za obe grupe. U isto vreme, činilo se da učestalost raste kako se stomatološki problemi pogoršavaju tokom detinjstva.
Upala je moguće objašnjenje
Dakle, šta objašnjava vezu između stomatoloških oboljenja i kardiovaskularnih bolesti? Istraživači to ne mogu sa sigurnošću reći na osnovu ove studije, jer nisu istraživali uzroke već su samo identifikovali statističke korelacije. Jedna teorija, međutim, ukazuje na upalu.
„Sumnjamo da izloženost visokim nivoima upale u obliku bolesti desni i zubnog karijesa već u detinjstvu može uticati na to kako telo kasnije reaguje na upalu“, kaže Nikoline Nigor (Nikoline Nygaard), postdoktorski istraživač na Odeljenju za stomatologiju Univerziteta u Kopenhagenu i jedna od autora studije.
Ovu teoriju podržava još nekoliko studija koje su otkrile vezu između parodontopatije i kardiovaskularnih bolesti. Svetska kardiološka federacija (World Heart Federation) izdala je konsenzus izveštaj u kom se navodi da postoje snažni dokazi da parodontopatija povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Izveštaj sugeriše da bakterije iz bolesti desni mogu pokrenuti sistemsku upalu na drugim mestima u telu, ubrzavajući aterosklerozu i kardiovaskularne bolesti.
U drugoj studiji, Nigor i njene kolege su takođe ispitivali odnos između oralnog zdravlja i dijabetesa tipa 2 i pronašli sličan obrazac. Deca sa teškim bolestima desni imala su do 87% veću učestalost dijabetesa tipa 2, dok su ona sa višestrukim karijesom imala 19% veću učestalost.
Način života kao ključni faktor
Način života verovatno ima značajan uticaj na povećanu učestalost kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2, te su stoga istraživači korigovali svoje podatke prema nivou obrazovanja. Generalno, viši nivo obrazovanja povezan je sa zdravijim i dužim životom.
„Ne možemo isključiti mogućnost da način života igra važnu ulogu. Ali čak i nakon prilagođavanja za nivo obrazovanja, učestalost kardiovaskularnih bolesti je i dalje prilično izražena“, kaže Nikoline Nigor.
Ne zaboravite četkicu za zube
Iako studija ne može da utvrdi uzročnost, ona i dalje može ukazati na značajan potencijal za prevenciju. Ovo je posebno relevantno s obzirom na to da je karijes u detinjstvu jedna od najrasprostranjenijih bolesti na globalnom nivou — a i zubni karijes i bolesti desni mogu se relativno lako sprečiti temeljnim pranjem zuba.
„U Danskoj, 20% dece i mladih čini 80% svih registrovanih stomatoloških oboljenja. Ako možemo da identifikujemo markere koji ukazuju na to ko je pod većim rizikom od različitih bolesti kasnije u životu, možemo da prilagodimo preventivne napore tim grupama. A to bi moglo imati dugoročne zdravstvene benefite duboko u odraslom dobu“, kaže Merete Markvart, vanredni profesor na Odeljenju za stomatologiju na Univerzitetu u Kopenhagenu i koautor studije.
Ona ističe da je gingivitis generalno nedovoljno istražen, uprkos njegovoj visokoj prevalenciji među decom i adolescentima. Stoga bi ohrabrila da se registracija gingivitisa učini obaveznom u Nacionalnom dečjem stomatološkom registru, na isti način na koji se registruje karijes.
„Nije stvar u tome da možete rešiti kardiovaskularne bolesti lečenjem dečjih zuba. Ali ako naše napore usmerimo ka specifičnim grupama, možete usmeriti mnoge ljude u pravom smeru jednostavno poboljšanjem njihovog oralnog zdravlja“, kaže Merete Markvart.
O studiji Istraživači su koristili podatke iz Nacionalnog dečjeg stomatološkog registra (SCOR) o svoj deci rođenoj između 1963. i 1972. godine koja su imala najmanje dve SCOR registracije — ukupno 568.778 pojedinaca. Oni su upoređeni sa podacima Nacionalnog registra pacijenata od 1995. do 2018. o kardiovaskularnim bolestima, u kom periodu su iste osobe bile starosti između 30 i 56 godina. Studija je kohortna, u kojoj se dobro definisana grupa prati tokom vremena kako bi se ispitalo kako određena izloženost (u ovom slučaju, loše oralno zdravlje) utiče na učestalost bolesti. Rezultati su prilagođeni nivou obrazovanja učesnika, koji je imao jasan efekat na učestalost bolesti. Istraživači su takođe prilagodili rezultate za pojavu dijabetesa tipa 2, jer je on poznat faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Studija ispituje samo korelacije između oralnog zdravlja i kardiovaskularnih bolesti i ne može utvrditi uzročnost — što znači da ne može da pokaže da li su stomatološki problemi direktno izazvali kardiovaskularne bolesti ili su drugi faktori igrali ulogu.
Detalji publikacije: Nikoline Nygaard et al, Childhood oral health is associated with the incidence of atherosclerotic cardiovascular disease in adulthood, International Journal of Cardiology (2026). DOI: 10.1016/j.ijcard.2025.134151 Nikoline Nygaard et al, A nationwide registry-based cohort study of the association between childhood dental caries and gingivitis with type 2 diabetes in adulthood, Acta Diabetologica (2025). DOI: 10.1007/s00592-024-02437-4 Informacije o časopisu: International Journal of Cardiology
