Alchajmerova bolest se najčešće povezuje sa oštećenjem pamćenja, dezorijentacijom i nepovratnim neurodegenerativnim promenama u mozgu. Retko o njoj razmišljamo u kontekstu… četkice za zube. U međuvremenu, sve veći broj studija sugeriše da oralni inflamatorni procesi mogu biti daleko važniji za celokupno zdravlje, a posebno za zdravlje mozga, nego što se ranije pretpostavljalo. Nova studija koju je sproveo tim istraživača sa Instituta za imunologiju i eksperimentalnu terapiju Ludvik Hiršfeld Poljske akademije nauka (IITD PAN) u Vroclavu, Medicinskog univerziteta u Vroclavu (UMW) i Univerziteta u Konektikatu, SAD (UConn), pokazuje da su status parodontalnog tkiva, periferni imuni odgovor i kognitivne funkcije blisko međusobno povezani.
Ovo je još jedan doprinos rastućoj raspravi o osovini usta-mozak, analogno dobro poznatoj osovini creva-mozak.
Od gingivitisa do neurodegeneracije
Parodontalne inflamatorne bolesti spadaju među najčešće probleme oralnog zdravlja širom sveta. Najblaži oblik — gingivitis — pogađa do 90% odrasle populacije i često se potcenjuje. Međutim, ako upala potraje, može postati hronična i dovesti do parodontopatije, bakterijske inflamatorne bolesti koja izaziva trajno oštećenje tkiva koja podržavaju zube i na kraju rezultira gubitkom zuba.
Parodontalne inflamatorne bolesti se dugo povezuju sa brojnim sistemskim stanjima kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes i bolesti pluća. Sve više naučnih dokaza, međutim, ukazuje na to da one takođe mogu uticati na funkciju mozga i tok Alchajmerove bolesti.
Šta su istraživači ispitivali?
Studija, objavljena 2025. godine u časopisu International Journal of Molecular Sciences, obuhvatila je 68 učesnika: 36 pacijenata sa Alchajmerovom bolešću u različitim fazama progresije bolesti i 32 kognitivno zdrave osobe iz iste starosne grupe. Istraživači su procenjivali:
- status oralne higijene i parodontalnih tkiva (interdentalni plak, krvarenje desni, dubina parodontalnog džepa, klinički gubitak pripoja),
- kognitivne funkcije (koristeći standardizovane testove za skrining demencije kao što su MMSE, MoCA i test crtanja sata),
- sastav krvi i periferne imune markere,
- odgovor perifernih imunih ćelija na lipopolisaharid (LPS) dobijen iz Porphyromonas gingivalis, glavnog etiološkog uzročnika parodontopatije.
Upravo ovaj poslednji element čini studiju jedinstvenom — ona ne samo da opisuje korelacije između dve bolesti, već i demonstrira funkcionalnu disregulaciju perifernog imunog odgovora.
Imuni paradoks u Alchajmerovoj bolesti
Kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću, istraživači su primetili promene u profilu perifernih imunih ćelija. Najvažnije otkriće bilo je da su i ukupan broj belih krvnih zrnaca i specifične subpopulacije leukocita (limfociti, monociti), kao i trombociti, značajno smanjeni u poređenju sa kognitivno zdravim pojedincima. Takođe je primećen smanjen SII marker (indeks sistemske imuno-inflamacije). Ovi nalazi smatrani su mogućim uzrokom oslabljenog imunog odgovora na bakterijske antigene, što ukazuje na potencijalne imunološke nedostatke u ovoj grupi pacijenata.
„Kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću ne primećujemo prekomernu sistemsku upalu, već određene deficite koji su rezultat slabljenja i iscrpljenosti imunog sistema“, naglašava dr Jacek Zborovski (Jacek Zborowski) sa Odeljenja za parodontologiju i oralnu patologiju Medicinskog univerziteta u Vroclavu, koautor studije.
Ključno otkriće bilo je da su, u nestimulisanim uslovima, periferne imune ćelije pacijenata sa Alchajmerovom bolešću proizvodile značajno manje pro- i antiinflamatornih citokina nego one kod zdravih osoba. Međutim, nakon kontakta sa bakterijskim antigenom, imuni odgovor je bio jači nego kod zdravih kontrolnih subjekata.
„Ovo je slika disregulacije imunog sistema: niska osnovna aktivnost (iscrpljenost) u kombinaciji sa hiperreaktivnošću nakon stimulacije. Imuni sistem reaguje neujednačeno, na potencijalno štetan način“, dodaje istraživač.
Treba naglasiti, međutim, da je ovo složeniji proces u kojem elementi hronične upale i funkcionalnih promena u perifernim imunim ćelijama koegzistiraju i mogu igrati različite uloge u patogenezi Alchajmerove bolesti, ističe rukovodilac projekta, dr hab. Marta Sohocka (Marta Sochocka) sa Odeljenja za imunologiju infektivnih bolesti i Laboratorije za virusologiju pri IITD PAN.
Desni, status oralne higijene i pamćenje
Klinički najzanimljiviji rezultat odnosi se na vezu između statusa parodontalnog tkiva i kognitivnih funkcija. Sa sve većom ozbiljnošću Alchajmerove bolesti, povećavali su se sledeći indikatori:
- interdentalni plak (API),
- krvarenje desni (BOP).
Štaviše, istraživači su demonstrirali da što je veća upala desni (BOP), to je niži MMSE rezultat, bez obzira na godine ili pol.
„Ovde se ne radi o uznapredovaloj parodontopatiji. Naši podaci sugerišu da čak i blaga, hronična upala desni može imati sistemski značaj“, primećuje dr Zborovski.
Mehanizam koji povezuje oralnu bakterijsku infekciju i upalu sa mozgom
Studija sugeriše sledeći scenario:
- Loša oralna higijena i hronična upala parodontalnih tkiva predstavljaju konstantno opterećenje za imuni sistem koji stari.
- Periferne imune ćelije postaju disfunkcionalne, pokazujući i iscrpljenost i hiperreaktivnost kao odgovor na bakterijske antigene.
- Sa godinama se povećava propustljivost krvno-moždane barijere za periferne imune ćelije, zajedno sa njihovim aktivnim učešćem u imunološkim procesima unutar centralnog nervnog sistema.
- Dodatni inflamatorni signali i molekuli mogu doprineti neuroinflamaciji.
Publikacija takođe naglašava veoma praktičan problem: osobe sa Alchajmerovom bolešću znatno manje vode računa o svojoj oralnoj higijeni. Oni ređe peru zube dva puta dnevno i gotovo nikada ne koriste konac za zube.
To znači da se stomatološka prevencija ne može oslanjati isključivo na edukaciju pacijenata. Ona mora uključiti negovatelje i biti deo sistemske nege.
„Stanje oralne higijene kod pacijenta sa kognitivnim oštećenjem nije samo ‘dodatak’. To je sistemski parametar koji može biti od značaja za tok bolesti“, naglašava dr Zborovski.
Četkica za zube kao alat za prevenciju Alchajmerove bolesti
Autori ne najavljuju novu terapiju za Alchajmerovu bolest, ali njihovi podaci jasno sugerišu da:
- je usna duplja aktivan element osovine imunitet-mozak,
- čak i blaga upala desni može uticati na stanje perifernih imunih ćelija,
- oralnu higijenu i zdrava parodontalna tkiva treba smatrati delom prevencije i nege kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću.
U vreme kada još uvek nedostaju efikasne uzročne terapije, prioritet bi trebalo dati primeni dijagnostike parodontalne upale kod osoba sa kognitivnim oštećenjima i demencijom, posebno onih Alchajmerovog tipa. Intervencije poput redovne oralne higijene mogu imati neočekivano veliki značaj u izbegavanju budućih posledica po mentalno zdravlje.
Detalji publikacije Michał Ochnik et al, Oral and Periodontal Health Status, Peripheral Immune Dysregulation, and Cognitive Impairment in Alzheimer’s Disease: A Clinical and Immunological Study, International Journal of Molecular Sciences (2025). DOI: 10.3390/ijms262311752 Informacije o časopisu: International Journal of Molecular Sciences
