Ljudi sa lo\u0161im mentalnim zdravljem suo\u010davaju se sa mnogim izazovima. Jedan koji je mo\u017eda manje poznat jeste to da imaju ve\u0107u verovatno\u0107u od op\u0161te populacije da imaju lo\u0161e oralno zdravlje.<\/p>\n\n\n\n
Istra\u017eivanja su pokazala da ljudi sa ozbiljnim mentalnim bolestima imaju \u010detiri puta ve\u0107u verovatno\u0107u od op\u0161te populacije da obole od bolesti desni. Imaju skoro tri puta ve\u0107u verovatno\u0107u da izgube sve zube zbog problema kao \u0161to su bolesti desni i propadanje zuba (karijes).<\/p>\n\n\n\n
Ozbiljne mentalne bolesti uklju\u010duju veliki depresivni poreme\u0107aj, bipolarni poreme\u0107aj i psihoti\u010dne poreme\u0107aje kao \u0161to je \u0161izofrenija. Ovi uslovi poga\u0111aju oko 800.000 Australijanaca.<\/p>\n\n\n\n
Osobe koje \u017eive sa \u0161izofrenijom imaju, u proseku, osam zuba vi\u0161e koji su pokvareni, nedostaju ili su plombirani u pore\u0111enju sa op\u0161tom populacijom.<\/p>\n\n\n\n
Dakle, za\u0161to ova veza postoji? I \u0161ta mo\u017eemo da uradimo da re\u0161imo taj problem?<\/p>\n\n\n\n
Za\u0161to je ovo problem?<\/p>\n\n\n\n
Problemi sa oralnim zdravljem su skupi za re\u0161avanje i mogu ote\u017eati ljudima da jedu, dru\u017ee se, rade ili \u010dak samo da se nasmeju.<\/p>\n\n\n\n
\u0160tavi\u0161e, stomatolo\u0161ki problemi mogu dovesti ljude u bolnicu. Na\u0161e istra\u017eivanje pokazuje da su stomatolo\u0161ka stanja tre\u0107i naj\u010de\u0161\u0107i razlog za preventabilne bolni\u010dke prijeme me\u0111u osobama sa ozbiljnim mentalnim bolestima.<\/p>\n\n\n\n
U me\u0111uvremenu, lo\u0161e oralno zdravlje je povezano sa dugoro\u010dnim zdravstvenim stanjima kao \u0161to su dijabetes, sr\u010dana oboljenja, odre\u0111ene vrste raka, pa \u010dak i kognitivni problemi. To je zato \u0161to bakterije povezane sa bolestima desni mogu izazvati upalu u celom telu, \u0161to uti\u010de na druge sisteme u organizmu.<\/p>\n\n\n\n
Za\u0161to su mentalno i oralno zdravlje povezani?<\/p>\n\n\n\n
Lo\u0161e mentalno i oralno zdravlje dele zajedni\u010dke faktore rizika. Socijalni faktori poput izolacije, nezaposlenosti i stambene nesigurnosti mogu pogor\u0161ati i oralno i mentalno zdravlje.<\/p>\n\n\n\n
Na primer, nezaposlenost pove\u0107ava rizik od oralnih bolesti. To mo\u017ee biti zbog finansijskih pote\u0161ko\u0107a, smanjenog pristupa oralnoj zdravstvenoj nezi ili potencijalnih promena u ishrani i higijenskim navikama.<\/p>\n\n\n\n
U isto vreme, oralne bolesti mogu pove\u0107ati prepreke za pronala\u017eenje zaposlenja, usled stigme, diskriminacije, bola u zubima i pridru\u017eenih dugoro\u010dnih zdravstvenih stanja.<\/p>\n\n\n\n
Jasno je da odnos izme\u0111u oralnog i mentalnog zdravlja ide u oba smera. Stomatolo\u0161ke bolesti mogu smanjiti samopo\u0161tovanje i pove\u0107ati psiholo\u0161ki stres. S druge strane, simptomi mentalnih oboljenja, poput niske motivacije, mogu ote\u017eati primenu dobrih praksi oralne higijene, uklju\u010duju\u0107i pranje zuba, \u010di\u0161\u0107enje koncem i posete stomatologu.<\/p>\n\n\n\n
I kao i mnogi ljudi, oni sa ozbiljnim mentalnim bolestima mogu iskusiti zna\u010dajnu anksioznost povodom odlaska kod stomatologa. Oni tako\u0111e mogu imati prethodna traumatska iskustva, \u0161to posetu stomatolo\u0161koj ordinaciji mo\u017ee u\u010diniti zastra\u0161uju\u0107im iskustvom.<\/p>\n\n\n\n
Odvojeno od toga, lo\u0161e oralno zdravlje mo\u017ee biti pogor\u0161ano nekim lekovima za mentalna oboljenja. Odre\u0111eni lekovi mogu ometati proizvodnju pljuva\u010dke, smanjuju\u0107i za\u0161titnu barijeru koja prekriva zube. Neki tako\u0111e mogu pove\u0107ati \u017eelju za \u0161e\u0107erom, \u0161to pove\u0107ava rizik od karijesa.<\/p>\n\n\n\n
Pobolj\u0161anje oralnog zdravlja mo\u017ee rezultirati pobolj\u0161anim mentalnim blagostanjem, samopo\u0161tovanjem i kvalitetom \u017eivota. Ali posti\u0107i ovo nije uvek lako.<\/p>\n\n\n\n
Ograni\u010deno pokri\u0107e zdravstvenog osiguranja za stomatolo\u0161ku negu zna\u010di da se oralne bolesti \u010desto le\u010de kasno, posebno me\u0111u osobama sa mentalnim bolestima. Do tada su \u010desto potrebni invazivniji tretmani, poput va\u0111enja zuba.<\/p>\n\n\n\n
Od klju\u010dnog je zna\u010daja da zdravstveni sistem zauzme holisti\u010dki pristup u brizi o ljudima koji do\u017eivljavaju ozbiljne mentalne bolesti. To zna\u010di da imamo osoblje za mentalno zdravlje koje postavlja pitanja o oralnom zdravlju, i stomatologe koji su obu\u010deni da upravljaju jedinstvenim potrebama oralnog zdravlja osoba sa ozbiljnim mentalnim bolestima.<\/p>\n\n\n\n
To tako\u0111e zna\u010di pove\u0107anje vladinog finansiranja za usluge oralnog zdravlja \u2014 promociju, prevenciju i pobolj\u0161anu interdisciplinarnu negu. U Srbiji nema izgleda da \u0107e do\u0107i do pomaka na bolje u ovom segmentu, jer ne postoje mre\u017ee podr\u0161ke niti razgovori na ovu temu. Istovremeno iskustvo govori da kada u privatnoj ordinaciji prepoznate pacijenta sa pote\u0161ko\u0107ama i pru\u017eite mu podr\u0161ku, a ne kritiku, pomak se vidi ve\u0107 u narednoj poseti.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
O oralnoj higijeni se obi\u010dno govori u terminima discipline i estetike, ali \u0161ta se de\u0161ava kada sama volja za brigom o sebi nestane? U dubokim, \u010desto pre\u0107utkivanim vezama izme\u0111u na\u0161eg uma i tela, propadanje zuba neretko predstavlja jedan od prvih, najvidljivijih znakova unutra\u0161nje borbe. Istra\u017eujemo frapantne statistike koje povezuju te\u0161ke depresivne epizode i anksioznost sa gubitkom zuba, i pitamo se: za\u0161to je medicinski sistem i dalje slep za \u010dinjenicu da zdrav osmeh po\u010dinje mentalnim blagostanjem?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":153,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_nectar_blocks_hide_post_title":false,"_nectar_blocks_transparent_header_effect":false,"_nectar_blocks_transparent_header_effect_color":"light","_nectar_blocks_header_animation":false,"_nectar_blocks_header_animation_delay":0,"_nectar_blocks_header_animation_effect":"fade","_nectar_blocks_page_css":"","_nectar_blocks_page_js":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":{"0":"post-351","1":"post","2":"type-post","3":"status-publish","4":"format-standard","5":"has-post-thumbnail","7":"category-zubi"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/351","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=351"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/351\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1375,"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/351\/revisions\/1375"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/153"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=351"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=351"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=351"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}