Karijes i krvarenje desni su uobi\u010dajen scenario me\u0111u danskom decom \u2014 i onaj koji istra\u017eiva\u010di sada povezuju sa zdravstvenim problemima dugo nakon \u0161to poslednji mle\u010dni zub napusti usta. Deca koja imaju vi\u0161estruki karijes ili pate od te\u0161kog gingivitisa pokazuju znatno ve\u0107u u\u010destalost mo\u017edanog udara, sr\u010danog udara i koronarne arterijske bolesti u odraslom dobu. To je zaklju\u010dak nove studije istra\u017eiva\u010da sa Univerziteta u Kopenhagenu.<\/p>\n\n\n\n
Istra\u017eiva\u010di su analizirali podatke 568.000 dece ro\u0111ene \u0161ezdesetih i sedamdesetih godina pro\u0161log veka iz Nacionalnog de\u010djeg stomatolo\u0161kog registra Danske zdravstvene uprave i uporedili ih sa podacima o kardiovaskularnim bolestima u Nacionalnom registru pacijenata do 2018. godine, kada su deca ve\u0107 dostigla odraslo doba. Nalazi su objavljeni u \u010dasopisu International Journal of Cardiology.<\/p>\n\n\n\n
Prou\u010davanjem ovih opse\u017enih skupova podataka, istra\u017eiva\u010di su identifikovali nekoliko upe\u010datljivih obrazaca. Deca sa brojnim karijesima imala su do 45% <\/strong>ve\u0107u u\u010destalost kardiovaskularnih bolesti u odraslom dobu u pore\u0111enju sa decom sa malo karijesa. Kod dece sa te\u0161kim gingivitisom, u\u010destalost je bila vi\u0161a i do 41%<\/strong>. Brojke variraju u zavisnosti od pola, ali trend je jasan za obe grupe. U isto vreme, \u010dinilo se da u\u010destalost raste kako se stomatolo\u0161ki problemi pogor\u0161avaju tokom detinjstva.<\/p>\n\n\n\n Dakle, \u0161ta obja\u0161njava vezu<\/strong> izme\u0111u stomatolo\u0161kih oboljenja i kardiovaskularnih bolesti? Istra\u017eiva\u010di to ne mogu sa sigurno\u0161\u0107u re\u0107i na osnovu ove studije, jer nisu istra\u017eivali uzroke ve\u0107 su samo identifikovali statisti\u010dke korelacije. Jedna teorija, me\u0111utim, ukazuje na upalu.<\/p>\n\n\n\n \u201eSumnjamo da izlo\u017eenost visokim nivoima upale u obliku bolesti desni i zubnog karijesa ve\u0107 u detinjstvu mo\u017ee uticati na to kako telo kasnije reaguje na upalu\u201c, ka\u017ee Nikoline Nigor (Nikoline Nygaard), postdoktorski istra\u017eiva\u010d na Odeljenju za stomatologiju Univerziteta u Kopenhagenu i jedna od autora studije.<\/p>\n\n\n\n Ovu teoriju podr\u017eava jo\u0161 nekoliko studija koje su otkrile vezu izme\u0111u parodontopatije i kardiovaskularnih bolesti. Svetska kardiolo\u0161ka federacija (World Heart Federation) izdala je konsenzus izve\u0161taj u kom se navodi da postoje sna\u017eni dokazi da parodontopatija pove\u0107ava rizik od kardiovaskularnih bolesti.<\/p>\n\n\n\n Izve\u0161taj sugeri\u0161e da bakterije iz bolesti desni mogu pokrenuti sistemsku upalu na drugim mestima u telu, ubrzavaju\u0107i aterosklerozu i kardiovaskularne bolesti.<\/p>\n\n\n\n U drugoj studiji, Nigor i njene kolege su tako\u0111e ispitivali odnos izme\u0111u oralnog zdravlja i dijabetesa tipa 2 i prona\u0161li sli\u010dan obrazac. Deca sa te\u0161kim bolestima desni imala su do 87% ve\u0107u u\u010destalost dijabetesa tipa 2, dok su ona sa vi\u0161estrukim karijesom imala 19% ve\u0107u u\u010destalost.<\/p>\n\n\n\n Na\u010din \u017eivota verovatno ima zna\u010dajan uticaj na pove\u0107anu u\u010destalost kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2, te su stoga istra\u017eiva\u010di korigovali svoje podatke prema nivou obrazovanja. Generalno, vi\u0161i nivo obrazovanja povezan je sa zdravijim i du\u017eim \u017eivotom.<\/p>\n\n\n\n \u201eNe mo\u017eemo isklju\u010diti mogu\u0107nost da na\u010din \u017eivota igra va\u017enu ulogu. Ali \u010dak i nakon prilago\u0111avanja za nivo obrazovanja, u\u010destalost kardiovaskularnih bolesti je i dalje prili\u010dno izra\u017eena\u201c, ka\u017ee Nikoline Nigor.<\/p>\n\n\n\n Iako studija ne mo\u017ee da utvrdi uzro\u010dnost, ona i dalje mo\u017ee ukazati na zna\u010dajan potencijal za prevenciju. Ovo je posebno relevantno s obzirom na to da je karijes u detinjstvu jedna od najrasprostranjenijih bolesti na globalnom nivou \u2014 a i zubni karijes i bolesti desni mogu se relativno lako spre\u010diti temeljnim pranjem zuba.<\/p>\n\n\n\n \u201eU Danskoj, 20% dece i mladih \u010dini 80% svih registrovanih stomatolo\u0161kih oboljenja. Ako mo\u017eemo da identifikujemo markere koji ukazuju na to ko je pod ve\u0107im rizikom od razli\u010ditih bolesti kasnije u \u017eivotu, mo\u017eemo da prilagodimo preventivne napore tim grupama. A to bi moglo imati dugoro\u010dne zdravstvene benefite duboko u odraslom dobu\u201c, ka\u017ee Merete Markvart, vanredni profesor na Odeljenju za stomatologiju na Univerzitetu u Kopenhagenu i koautor studije.<\/p>\n\n\n\n Ona isti\u010de da je gingivitis generalno nedovoljno istra\u017een, uprkos njegovoj visokoj prevalenciji me\u0111u decom i adolescentima. Stoga bi ohrabrila da se registracija gingivitisa u\u010dini obaveznom u Nacionalnom de\u010djem stomatolo\u0161kom registru, na isti na\u010din na koji se registruje karijes.<\/p>\n\n\n\n \u201eNije stvar u tome da mo\u017eete re\u0161iti kardiovaskularne bolesti le\u010denjem de\u010djih zuba. Ali ako na\u0161e napore usmerimo ka specifi\u010dnim grupama, mo\u017eete usmeriti mnoge ljude u pravom smeru jednostavno pobolj\u0161anjem njihovog oralnog zdravlja\u201c, ka\u017ee Merete Markvart.<\/p>\n\n\n\n O studiji Istra\u017eiva\u010di su koristili podatke iz Nacionalnog de\u010djeg stomatolo\u0161kog registra (SCOR) o svoj deci ro\u0111enoj izme\u0111u 1963. i 1972. godine koja su imala najmanje dve SCOR registracije \u2014 ukupno 568.778 pojedinaca. Oni su upore\u0111eni sa podacima Nacionalnog registra pacijenata od 1995. do 2018. o kardiovaskularnim bolestima, u kom periodu su iste osobe bile starosti izme\u0111u 30 i 56 godina. Studija je kohortna, u kojoj se dobro definisana grupa prati tokom vremena kako bi se ispitalo kako odre\u0111ena izlo\u017eenost (u ovom slu\u010daju, lo\u0161e oralno zdravlje) uti\u010de na u\u010destalost bolesti. Rezultati su prilago\u0111eni nivou obrazovanja u\u010desnika, koji je imao jasan efekat na u\u010destalost bolesti. Istra\u017eiva\u010di su tako\u0111e prilagodili rezultate za pojavu dijabetesa tipa 2, jer je on poznat faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Studija ispituje samo korelacije izme\u0111u oralnog zdravlja i kardiovaskularnih bolesti i ne mo\u017ee utvrditi uzro\u010dnost \u2014 \u0161to zna\u010di da ne mo\u017ee da poka\u017ee da li su stomatolo\u0161ki problemi direktno izazvali kardiovaskularne bolesti ili su drugi faktori igrali ulogu.<\/p>\n\n\n\n Detalji publikacije: Nikoline Nygaard et al, Childhood oral health is associated with the incidence of atherosclerotic cardiovascular disease in adulthood, International Journal of Cardiology (2026). DOI: 10.1016\/j.ijcard.2025.134151 Nikoline Nygaard et al, A nationwide registry-based cohort study of the association between childhood dental caries and gingivitis with type 2 diabetes in adulthood, Acta Diabetologica (2025). DOI: 10.1007\/s00592-024-02437-4 Informacije o \u010dasopisu: International Journal of Cardiology<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Svi znamo da previ\u0161e slatki\u0161a dovodi do karijesa, ali \u0161ta ako su posledice lo\u0161e de\u010dje oralne higijene mnogo dalekose\u017enije nego \u0161to smo ikada zami\u0161ljali? Monumentalna nova studija iz Danske, koja je obuhvatila vi\u0161e od pola miliona ljudi, dokazuje frapantnu statistiku: deca sa hroni\u010dnim karijesom i upalom desni imaju i do 45% ve\u0107i rizik od sr\u010danog i mo\u017edanog udara u odraslom dobu. Otkrijte kako jedna naizgled bezazlena lokalna upala mo\u017ee trajno programirati va\u0161e telo za razvoj ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1404,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_nectar_blocks_hide_post_title":false,"_nectar_blocks_transparent_header_effect":false,"_nectar_blocks_transparent_header_effect_color":"light","_nectar_blocks_header_animation":false,"_nectar_blocks_header_animation_delay":0,"_nectar_blocks_header_animation_effect":"fade","_nectar_blocks_page_css":"","_nectar_blocks_page_js":"","footnotes":""},"categories":[4,3],"tags":[],"class_list":{"0":"post-1399","1":"post","2":"type-post","3":"status-publish","4":"format-standard","5":"has-post-thumbnail","7":"category-zubi","8":"category-zdravljre"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1399","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1399"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1399\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1403,"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1399\/revisions\/1403"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1404"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1399"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1399"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1399"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Upala je mogu\u0107e obja\u0161njenje<\/strong><\/h4>\n\n\n\n
Na\u010din \u017eivota kao klju\u010dni faktor<\/strong><\/h4>\n\n\n\n
Ne zaboravite \u010detkicu za zube<\/strong><\/h4>\n\n\n\n