{"id":1387,"date":"2026-04-05T18:39:49","date_gmt":"2026-04-05T18:39:49","guid":{"rendered":"https:\/\/sovea.rs\/?p=1387"},"modified":"2026-04-05T18:45:02","modified_gmt":"2026-04-05T18:45:02","slug":"osovina-usta-mozak-kako-je-cetkica-za-zube-postala-neocekivani-stit-protiv-alchajmera","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/sovea.rs\/?p=1387","title":{"rendered":"Osovina usta-mozak: Kako je \u010detkica za zube postala neo\u010dekivani \u0161tit protiv Alchajmera"},"content":{"rendered":"\n

Alchajmerova bolest se naj\u010de\u0161\u0107e povezuje sa o\u0161te\u0107enjem pam\u0107enja, dezorijentacijom i nepovratnim neurodegenerativnim promenama u mozgu. Retko o njoj razmi\u0161ljamo u kontekstu\u2026 \u010detkice za zube. U me\u0111uvremenu, sve ve\u0107i broj studija sugeri\u0161e da oralni inflamatorni procesi mogu biti daleko va\u017eniji za celokupno zdravlje, a posebno za zdravlje mozga, nego \u0161to se ranije pretpostavljalo. Nova studija koju je sproveo tim istra\u017eiva\u010da sa Instituta za imunologiju i eksperimentalnu terapiju Ludvik Hir\u0161feld Poljske akademije nauka (IITD PAN) u Vroclavu, Medicinskog univerziteta u Vroclavu (UMW) i Univerziteta u Konektikatu, SAD (UConn), pokazuje da su status parodontalnog tkiva, periferni imuni odgovor i kognitivne funkcije blisko me\u0111usobno povezani.<\/p>\n\n\n\n

Ovo je jo\u0161 jedan doprinos rastu\u0107oj raspravi o osovini usta-mozak, analogno dobro poznatoj osovini creva-mozak.<\/p>\n\n\n\n

Od gingivitisa do neurodegeneracije<\/strong><\/h4>\n\n\n\n

Parodontalne inflamatorne bolesti spadaju me\u0111u naj\u010de\u0161\u0107e probleme oralnog zdravlja \u0161irom sveta. Najbla\u017ei oblik \u2014 gingivitis \u2014 poga\u0111a do 90% odrasle populacije i \u010desto se potcenjuje. Me\u0111utim, ako upala potraje, mo\u017ee postati hroni\u010dna i dovesti do parodontopatije, bakterijske inflamatorne bolesti koja izaziva trajno o\u0161te\u0107enje tkiva koja podr\u017eavaju zube i na kraju rezultira gubitkom zuba.<\/p>\n\n\n\n

Parodontalne inflamatorne bolesti se dugo povezuju sa brojnim sistemskim stanjima kao \u0161to su kardiovaskularne bolesti, dijabetes i bolesti plu\u0107a. Sve vi\u0161e nau\u010dnih dokaza, me\u0111utim, ukazuje na to da one tako\u0111e mogu uticati na funkciju mozga i tok Alchajmerove bolesti.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta su istra\u017eiva\u010di ispitivali?<\/strong><\/h4>\n\n\n\n

Studija, objavljena 2025. godine u \u010dasopisu International Journal of Molecular Sciences, obuhvatila je 68 u\u010desnika: 36 pacijenata sa Alchajmerovom bole\u0161\u0107u u razli\u010ditim fazama progresije bolesti i 32 kognitivno zdrave osobe iz iste starosne grupe. Istra\u017eiva\u010di su procenjivali:<\/p>\n\n\n\n

    \n
  • status oralne higijene i parodontalnih tkiva (interdentalni plak, krvarenje desni, dubina parodontalnog d\u017eepa, klini\u010dki gubitak pripoja),<\/li>\n\n\n\n
  • kognitivne funkcije (koriste\u0107i standardizovane testove za skrining demencije kao \u0161to su MMSE, MoCA i test crtanja sata),<\/li>\n\n\n\n
  • sastav krvi i periferne imune markere,<\/li>\n\n\n\n
  • odgovor perifernih imunih \u0107elija na lipopolisaharid (LPS) dobijen iz Porphyromonas gingivalis<\/em>, glavnog etiolo\u0161kog uzro\u010dnika parodontopatije.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

    Upravo ovaj poslednji element \u010dini studiju jedinstvenom \u2014 ona ne samo da opisuje korelacije izme\u0111u dve bolesti, ve\u0107 i demonstrira funkcionalnu disregulaciju perifernog imunog odgovora.<\/p>\n\n\n\n

    Imuni paradoks u Alchajmerovoj bolesti<\/strong><\/h4>\n\n\n\n

    Kod pacijenata sa Alchajmerovom bole\u0161\u0107u, istra\u017eiva\u010di su primetili promene u profilu perifernih imunih \u0107elija. Najva\u017enije otkri\u0107e bilo je da su i ukupan broj belih krvnih zrnaca i specifi\u010dne subpopulacije leukocita (limfociti, monociti), kao i trombociti, zna\u010dajno smanjeni u pore\u0111enju sa kognitivno zdravim pojedincima. Tako\u0111e je prime\u0107en smanjen SII marker (indeks sistemske imuno-inflamacije). Ovi nalazi smatrani su mogu\u0107im uzrokom oslabljenog imunog odgovora na bakterijske antigene, \u0161to ukazuje na potencijalne imunolo\u0161ke nedostatke u ovoj grupi pacijenata.<\/p>\n\n\n\n

    \u201eKod pacijenata sa Alchajmerovom bole\u0161\u0107u ne prime\u0107ujemo prekomernu sistemsku upalu, ve\u0107 odre\u0111ene deficite koji su rezultat slabljenja i iscrpljenosti imunog sistema\u201c, nagla\u0161ava dr Jacek Zborovski (Jacek Zborowski) sa Odeljenja za parodontologiju i oralnu patologiju Medicinskog univerziteta u Vroclavu, koautor studije.<\/p>\n\n\n\n

    Klju\u010dno otkri\u0107e bilo je da su, u nestimulisanim uslovima, periferne imune \u0107elije pacijenata sa Alchajmerovom bole\u0161\u0107u proizvodile zna\u010dajno manje pro- i antiinflamatornih citokina nego one kod zdravih osoba. Me\u0111utim, nakon kontakta sa bakterijskim antigenom, imuni odgovor je bio ja\u010di nego kod zdravih kontrolnih subjekata.<\/p>\n\n\n\n

    \u201eOvo je slika disregulacije imunog sistema: niska osnovna aktivnost (iscrpljenost) u kombinaciji sa hiperreaktivno\u0161\u0107u nakon stimulacije. Imuni sistem reaguje neujedna\u010deno, na potencijalno \u0161tetan na\u010din\u201c, dodaje istra\u017eiva\u010d.<\/p>\n\n\n\n

    Treba naglasiti, me\u0111utim, da je ovo slo\u017eeniji proces u kojem elementi hroni\u010dne upale i funkcionalnih promena u perifernim imunim \u0107elijama koegzistiraju i mogu igrati razli\u010dite uloge u patogenezi Alchajmerove bolesti, isti\u010de rukovodilac projekta, dr hab. Marta Sohocka (Marta Sochocka) sa Odeljenja za imunologiju infektivnih bolesti i Laboratorije za virusologiju pri IITD PAN.<\/p>\n\n\n\n

    Desni, status oralne higijene i pam\u0107enje<\/strong><\/h4>\n\n\n\n

    Klini\u010dki najzanimljiviji rezultat odnosi se na vezu izme\u0111u statusa parodontalnog tkiva i kognitivnih funkcija. Sa sve ve\u0107om ozbiljno\u0161\u0107u Alchajmerove bolesti, pove\u0107avali su se slede\u0107i indikatori:<\/p>\n\n\n\n

      \n
    • interdentalni plak (API),<\/li>\n\n\n\n
    • krvarenje desni (BOP).<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

      \u0160tavi\u0161e, istra\u017eiva\u010di su demonstrirali da \u0161to je ve\u0107a upala desni (BOP), to je ni\u017ei MMSE rezultat, bez obzira na godine ili pol.<\/p>\n\n\n\n

      \u201eOvde se ne radi o uznapredovaloj parodontopatiji. Na\u0161i podaci sugeri\u0161u da \u010dak i blaga, hroni\u010dna upala desni mo\u017ee imati sistemski zna\u010daj\u201c, prime\u0107uje dr Zborovski.<\/p>\n\n\n\n

      Mehanizam koji povezuje oralnu bakterijsku infekciju i upalu sa mozgom<\/strong><\/h4>\n\n\n\n

      Studija sugeri\u0161e slede\u0107i scenario:<\/p>\n\n\n\n

        \n
      • Lo\u0161a oralna higijena i hroni\u010dna upala parodontalnih tkiva predstavljaju konstantno optere\u0107enje za imuni sistem koji stari.<\/li>\n\n\n\n
      • Periferne imune \u0107elije postaju disfunkcionalne, pokazuju\u0107i i iscrpljenost i hiperreaktivnost kao odgovor na bakterijske antigene.<\/li>\n\n\n\n
      • Sa godinama se pove\u0107ava propustljivost krvno-mo\u017edane barijere za periferne imune \u0107elije, zajedno sa njihovim aktivnim u\u010de\u0161\u0107em u imunolo\u0161kim procesima unutar centralnog nervnog sistema.<\/li>\n\n\n\n
      • Dodatni inflamatorni signali i molekuli mogu doprineti neuroinflamaciji.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

        Publikacija tako\u0111e nagla\u0161ava veoma prakti\u010dan problem: osobe sa Alchajmerovom bole\u0161\u0107u znatno manje vode ra\u010duna o svojoj oralnoj higijeni. Oni re\u0111e peru zube dva puta dnevno i gotovo nikada ne koriste konac za zube.<\/p>\n\n\n\n

        To zna\u010di da se stomatolo\u0161ka prevencija ne mo\u017ee oslanjati isklju\u010divo na edukaciju pacijenata. Ona mora uklju\u010diti negovatelje i biti deo sistemske nege.<\/p>\n\n\n\n

        \u201eStanje oralne higijene kod pacijenta sa kognitivnim o\u0161te\u0107enjem nije samo ‘dodatak’. To je sistemski parametar koji mo\u017ee biti od zna\u010daja za tok bolesti\u201c, nagla\u0161ava dr Zborovski.<\/p>\n\n\n\n

        \u010cetkica za zube kao alat za prevenciju Alchajmerove bolesti<\/strong><\/h4>\n\n\n\n

        Autori ne najavljuju novu terapiju za Alchajmerovu bolest, ali njihovi podaci jasno sugeri\u0161u da:<\/p>\n\n\n\n

          \n
        • je usna duplja aktivan element osovine imunitet-mozak,<\/li>\n\n\n\n
        • \u010dak i blaga upala desni mo\u017ee uticati na stanje perifernih imunih \u0107elija,<\/li>\n\n\n\n
        • oralnu higijenu i zdrava parodontalna tkiva treba smatrati delom prevencije i nege kod pacijenata sa Alchajmerovom bole\u0161\u0107u.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

          U vreme kada jo\u0161 uvek nedostaju efikasne uzro\u010dne terapije, prioritet bi trebalo dati primeni dijagnostike parodontalne upale kod osoba sa kognitivnim o\u0161te\u0107enjima i demencijom, posebno onih Alchajmerovog tipa. Intervencije poput redovne oralne higijene mogu imati neo\u010dekivano veliki zna\u010daj u izbegavanju budu\u0107ih posledica po mentalno zdravlje.<\/p>\n\n\n\n

          Detalji publikacije Micha\u0142 Ochnik et al, Oral and Periodontal Health Status, Peripheral Immune Dysregulation, and Cognitive Impairment in Alzheimer’s Disease: A Clinical and Immunological Study, International Journal of Molecular Sciences (2025). DOI: 10.3390\/ijms262311752 Informacije o \u010dasopisu: International Journal of Molecular Sciences<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

          Zaboravite na trenutak na belinu osmeha. \u0160ta ako se klju\u010d dugove\u010dnosti i o\u010duvanja pam\u0107enja krije upravo u va\u0161oj usnoj duplji? Najnovija neuro-imunolo\u0161ka istra\u017eivanja otkrivaju frapantnu vezu izme\u0111u naizgled bezazlene upale desni i razvoja Alchajmerove bolesti. Saznajte kako takozvana \u201eosovina usta-mozak\u201c funkcioni\u0161e u praksi i za\u0161to temeljno pranje zuba zvani\u010dno postaje najva\u017enija preventivna navika za neurolo\u0161ko zdravlje.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1393,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_nectar_blocks_hide_post_title":false,"_nectar_blocks_transparent_header_effect":false,"_nectar_blocks_transparent_header_effect_color":"light","_nectar_blocks_header_animation":false,"_nectar_blocks_header_animation_delay":0,"_nectar_blocks_header_animation_effect":"fade","_nectar_blocks_page_css":"","_nectar_blocks_page_js":"","footnotes":""},"categories":[4,3],"tags":[],"class_list":{"0":"post-1387","1":"post","2":"type-post","3":"status-publish","4":"format-standard","5":"has-post-thumbnail","7":"category-zubi","8":"category-zdravljre"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1387","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1387"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1387\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1392,"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1387\/revisions\/1392"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1393"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1387"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1387"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/sovea.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1387"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}